Mobing u Crnoj Gori dokumentacijom nije postojao nijedan dokument označen oznakom tajnosti, kao i da je navodni dokument, na koji se podnosilac krivične prijave pozvao, bio „nacrt plana rada” budućeg sektora u CBCG (koji tokom mandata tužiteljice, nije ni zaživio, te kao takav ni danas ne postoji u CBCG) poslat tužiteljičinim e-mailom na adrese brojnih članova kolegijuma. Međutim, takva prijava CBCG, podnešena isključivo za potrebe eliminacije Irene Radović iz radnog okruženja, mjesecima je držana u ladici tužilaštva, da bi predmetnu krivičnu prijavu pravni zastupnici mobera raubovali kao osnov za zahtjev da se sudski postupak za 244 mobing i diskriminaciju protiv R.Žugića zatvori za javnost. Obrazloženje pravnih zastupnika R.Žugića glasilo je da bi „uključenje javnosti u sudski proces narušilo životni standard građana, ekonomski sistem države u cjelini i bankarski sistem”.245 Tokom osam mjeseci od saznanja za spornu krivičnu prijavu tužiteljica je upućivala brojne urgencije rukovoditeljici Osnovnog državnog tužilaštva, Ljiljani Klikovac, i Vrhovnom državnom tužiocu, Ivici Stankoviću, uz apele da tužilaštvo postupi po krivičnoj prijavi i istovremeno upoznavanje međunarodnih adresa zainteresovanih za njen slučaj i kvalitet vladavine prava u Crnoj Gori. Uprkos urgencijama za postupanje po fabrikovanoj krivičnoj prijavi, te pojačanom interesovanju medija i međunarodne javnosti, crnogorsko tužilaštvo je tek u februaru 2019. godine pravosnažno odbacilo krivičnu prijavu CBCG 246 protiv Irene Radović kao neosnovanu. Konačnu odluku donijelo je Više državno tužilaštvo, premda je nakon odbacivanja krivične prijave CBCG od strane Osnovnog državnog tužilaštva (ODT), advokat CBCG M.A. (ponikao iz advokatske kancelarije Ane Đukanović) insistirao na preispitivanju odluke. Više državno tužilaštvo je pravosnažno odbacilo krivičnu prijavu kao neosnovanu, a nadležni tužilac M.Š. učinio nespornim i da Krivični zakonik Crne Gore ne poznaje krivično djelo odavanja poslovne tajne sudu, čak i da je bilo tačno da tužiteljica sudu predala dokument s oznakom tajnosti, što nije bio slučaj. Tužilaštvo je prilikom odbacivanja krivične prijave uskratilo tužiteljici pravo na uvid u spise predmeta uz obrazloženje da Irena Radović nije nikada imala status „osumnjičenog“ ili „okrivljenog“ u predmetu, pa se stoga njenom „zahtjevu ne može udovoljiti“.247 244 https://old.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Ekonomija&datum=2019-01-21&clanak=680196; https://www. vijesti.me/vijesti/ekonomija/20441/mediji-ne-mogu-na-sudenje-po-tuzbi-radovic-cuje-li-se-prica-drzava- je-u-opasnosti 245 Podnesak Tatjane Vujanović Vuksanovič i Miroslava Adžića Osnovnom sudu iz novembra 2017, predmet P.br 2422 /18. 246 Odluke Osnovnog i Višeg državnog tužilaštva dostupne u predmetu Kt 913/18, kao i na https://twitter.com/ irenaradovicmne/, status od 31.03.2019. godine. 247 Ibid. 162