Mobing u Crnoj Gori Sa druge strane, predviđena je i odgovornost zaposlenih u slučaju zloupotrebe prava na zaštitu od mobinga. Zloupotrebu prava na zaštitu od mobinga, u smislu zakona, čini zaposleni koji je znao ili je morao da zna, da ne postoje razlozi za pokretanje postupka za zaštitu od mobinga, a pokrene ili inicira pokretanje tog postupka, sa ciljem da za sebe ili drugog pribavi materijalnu ili nematerijalnu korist, ili da nanese štetu drugom licu. U ovom slučaju je predviđena disciplinska odgovornost. Osim toga, za povredu radne obaveze odgovaraće i zaposleni koji vrši mobing, odnosno zaposleni koji je u saznanju da se vrši mobing, a koji ne prijavi ponašanje koje može predstavljati mobing. Ove zakonske odredbe imaju za cilj generalnu prevenciju mobinga, što je i bio razlog za normiranje problematike zlostavljanja na radu kroz poseban zakonski tekst. 14. POSTUPAK ZA ZAŠTITU OD MOBINGA Zakon o zabrani zlostavljanja na radu predviđa postupke interne i eksterne zaštite žrtve mobinga. Postupak interne zaštite sprovodi se kod poslodavca, pred posrednikom, dok se postupak eksterne zaštite od mobinga sprovodi pred Agencijom za mirno rješavanje radnih sporova i pred nadležnim sudom. 14.1 Interni postupak zaštite od mobinga Interni postupak za zaštitu od zlostavljanja na radu kod poslodavca pokreće se dostavljanjem pisanog zahtjeva za zaštitu od mobinga posredniku, odnosno poslodavcu ukoliko nije određen posrednik. Pisani zahtjev podnosioca mora da sadrži činjenice i okolnosti koje ukazuju na postojanje mobinga. Shodno odredbama Pravilnika o pravilima ponašanja poslodavca i zaposlenog u prevenciji i zaštiti mobinga, kao podzakonskog akta, podnosilac zahtjeva za zaštitu od mobinga dužan je da navede: podatak o zaposlenom koji se tereti za mobing, opis ponašanja za koje se vjeruje da predstavlja mobing, trajanje i učestalost ponašanja koje se smatra mobingom, datum kada je poslednji put učinjeno to ponašanje, kao i odgovarajuće dokaze (svjedoci, pisana dokumentacija, ljekarski izvještaji, dozvoljeni audio i video zapisi i dr.). Poslodavac, odnosno posrednik, je dužan da u roku od tri dana od dana prijema zahtjeva za zaštitu od zlostavljanja na radu pokrene postupak posredovanja. Postupak posredovanja je hitan, a posrednik je dužan da postupa nezavisno i nepristrasno, tako što stranama u sporu pomaže da postignu sporazum. Na zahtjev strana u sporu u postupku posredovanja može da učestvuje 35